Draga, ti si užasna!

Selidba u Češku ima jednu od mnogih prednosti (ili mana?) – morala sam da naučim još jedan jezik kako bih mogla da se sporazumem.

Česi ne govore dobro engleski, ili ga uopšte ne govore. Sporazumeti se sa njima (čast izuzecima) je horor! Mi smo od malena okruženi engleskim jezikom, budući da se svi filmovi i serije prikazuju u originalu. U Češkoj nije takva situacija. Kod njih se sve sinhronizuje. Zamislite sledeću situaciju: uključujete televizor i na programu je vaš omiljeni film sa Bred Pitom. Ili Džoni Depom. Ili bilo kim. Oduševite se, jer ga niste dugo videli. Odjednom, Bred, ili Džoni ili ko već, počne da priča na češkom. Vi od šoka ne znate da li da plačete ili da se smejete, sve u svemu prestane i srce da vam kuca od količine stresa koju osetite u tom momentu.

Elem, pošto je situacija takva kakva je, morala sam da naučim češki, što nije bilo ni malo lako. Definitivno jedan od težih slovenskih jezika, ako ne i najteži. Kako to biva u slovenskim jezicima – 7 padeža, nastavci se, naravno, razlikuju od naših (a kako drugačije?!), a pisanje... Blago rečeno užas. Česi koriste Y i I, koje nazivaju tvrdim i mekim I. Kad se koje piše, niko ne ume da vam objasni. Postoje reči u kojima se piše Y i koje morate da naučite napamet. Osim ovoga koriste dužinu. Tačnije postoje dugi i kratki samoglasnici, nešto slično našem akcentu. U regionu gde ja živim, svi pričaju brzo i naravno nikad ne čujete da li je samoglasnik dug ili kratak, stoga nemate pojma kako da zapišete određenu reč. I još mnooogo drugih stvari.

Osim ovih problema, javlja se problem sa rečima koje se isto pišu i isto ili slično zvuče (takve reči se u gramatici označavaju kao homonimi). Ako vam Čeh kaže da ste užasni, zapravo misli da ste super (kao što je moj dragi rekao kada sam mu prvi put ispekla kolače, a ja se rasplakala, jer sam mislila da su stvarno srpski užasni). Reč mrdati je povezana sa polnim odnosom i veoma je vulgarna reč. Ako ikada nekome u Češkoj kažete nešto u smislu: ,,Ne mrdaj, odmah dolazim“ ne čudite se njihovm izrazu lica. Moj Perica i ja smo sedeli na terasi, u Srbiji, sa mojom mamom, koja je želela da nam pokaže neke slike. ,,Ne mrdajte, evo me za sekund“ je rečenica koja je obeležila njegov prvi susret sa Srbijom.

U Češkoj je sasvim prihvatljiva reč kita, i jedna je od stvari nad kojima se Česi oblizuju. Radi se o svinjskoj butki koja se jede sa renom i senfom i koja predstavlja specijalitet u kafanama i restoranima nacionalne kuhinje. Zato Česi ne razumeju zašto se mi toliko zgranemo kada naručujemo hranu u Češkoj.

Ako ne znate češki, nemojte nikada sedati na vozačevo mesto, pogotovo kada se vozite sa Čehom koji vam objašnjava kako da dođete na određeno na mesto. Čeh će vam reći da idete pravo, što ćete i uraditi, a to će vašeg stranog suvozača verovatno iznervirati. Pravo je desno. A rovno je pravo. Ili zapamtite ove reči ili popijte pivo i ne morate se plašiti da ćete morati da vozite.

Divna žena nije divna u pozitivnom smislu. Ona je čudna. I sve što je divno, kod njih je čudno. Recite Čehu da je Prag divan, I dare you.